у̀стати
устати QA: medium
Лема
устати
Извор
том 6, стр. 596, редослед 22
- 2.
(аор. у̀стах и у̀стадох 2 и
- 3.
у̀ста и у̀стаде; имп. у̀стани и у̀ста̄ј) сврш.
- 1.
заузети усправан, стојећи положај; дићисе на ноге(изседгћег или лежећег положаја); дићи се после спавања.
— Устане с наслоњача и оде у кућу.
Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан.
- 2.
напустити болесничку постељу, придићи се,оздравити.
— Тешко је болестан ... Бојим се ... неће устати.
Смршао и усукао се као да је устао иза тешке болести.
- 3.
рлг. и песн. васкрснути, оживети.
— Он устаде из мртвије2.
Сви ћуте ћутом, ко да је неко из ћивота усто̂, па прича нешто увело и жуто.
- 4.
повести борбу, дићи буну, устанак.
— Тамо код новоградње: још јуче вјешала, гдје смо са Титом устали пркосећи.
Српски народ ... је од првог Устанка 1804. већ устао У борбу за слободу.
- 5.
дићи протест, успротивити се, протестовати.
— Нико ... није тако отворено устао против намесничкога предлоrа.
Можда је то моја заслуга да је све устало против мене?
- 6.
(често са допуном: око коrа, чеrа) потрудити се, постарати се, побринути се, заузети се за нешто својски.
— Зави му ране и устаде око њеrа.
Сви ћемо онда устат да се дијете окрене на прави пут.
Видим да је чаршија устала да те жени.
- 7.
настати, отпочети, зачути се. —Уста цика и помаrање ... мислиш: судњи дан. Торд. Уста зврка кочије из далека. Јурк.
- 8.а.
надоћи, набујати (о реци и сл.).
— А устала Зета валовита, сјутра Зету пријећи не можеш.
Од смилила прси ми устале.
- 8.б.
узвисити се, подићи се; никнути, узрасти.
— Ваљани су прорадили љVди, рука к руци, стијена на стијену, три дебела устадоше зида.
На ливадама уста плод.
- 9.
нестати, еотопити се.
— Пошли су ... пузећи по мокрој земљи са које је снеr тек'Vстао.
Фразе
устала је кука и мотика в. у̀з кука (изр.); ~ на леву ногУ, левом ногом в. уз нога (изр.); ~ на оружје в. уз оружсје (изр.).
Пододреднице
в. устати (1, б). — Па се Данил на ноге устаде и закрочи лабуда својеrа. НП Вук. С натеrом ce rазда устаде, ухвати човјека с леђа. Ћип.Устаде се Але од Новога, стаде Але купити сватове. НП Вук
Изворни текст (OCR)
у̀стати, -ане̄м (аор. у̀стах и у̀стадох, 2. и 3. л. у̀ста и у̀стаде; имп. у̀стани и у̀ста̄ј) сврш. 1. заузети усправан, стојећи положај; дићисе на ноге(изседгћег или лежећег положаја); дићи се после спавања. — Устане с наслоњача и оде у кућу. Креш. Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан. Јак. 2. напустити болесничку постељу, придићи се,оздравити. — Тешко је болестан ... Бојим се ... неће устати. БК 1906. Смршао и усукао се као да је устао иза тешке болести. Ћоп. 3. рлг. и песн. васкрснути, оживети. — Он устаде из мртвије2. Вук. Сви ћуте ћутом, ко да је неко из ћивота усто̂, па прича нешто увело и жуто. Кош. 4. повести борбу, дићи буну, устанак. — Тамо код новоградње: још јуче вјешала, гдје смо са Титом устали пркосећи. Кашт. Српски народ ... је од првог Устанка 1804. већ устао У борбу за слободу. Пол. 1944. 5. дићи протест, успротивити се, протестовати. — Нико ... није тако отворено устао против намесничкога предлоrа. Јов. С. Можда је то моја заслуга да је све устало против мене? Козарч. 6. (често са допуном: око коrа, чеrа) потрудити се, постарати се, побринути се, заузети се за нешто својски. — Зави му ране и устаде око њеrа. Вук. Сви ћемо онда устат да се дијете окрене на прави пут. Мул. Видим да је чаршија устала да те жени. Андр. И. 7. настати, отпочети, зачути се. —Уста цика и помаrање ... мислиш: судњи дан. Торд. Уста зврка кочије из далека. Јурк. 8. а. надоћи, набујати (о реци и сл.). — А устала Зета валовита, сјутра Зету пријећи не можеш. НП Вук. фиг. Од смилила прси ми устале. Павл. б. узвисити се, подићи се; никнути, узрасти. — Ваљани су прорадили љVди, рука к руци, стијена на стијену, три дебела устадоше зида. Март. На ливадама уста плод. Лоп. 9. нестати, еотопити се. — Пошли су ... пузећи по мокрој земљи са које је снеr тек'Vстао. Ољ.