Одредница

у̀стати

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 596

у̀стати

устати QA: medium

Стална адреса

Лема

устати

Извор

том 6, стр. 596, редослед 22

  1. 2.

    (аор. у̀стах и у̀стадох 2 и

  2. 3.

    у̀ста и у̀стаде; имп. у̀стани и у̀ста̄ј) сврш.

    имп. — императив
  3. 1.

    заузети усправан, стојећи положај; дићисе на ноге(изседгћег или лежећег положаја); дићи се после спавања.

    — Устане с наслоњача и оде у кућу.
    Креш.
    Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан.
    Јак.
  4. 2.

    напустити болесничку постељу, придићи се,оздравити.

    — Тешко је болестан ... Бојим се ... неће устати.
    БК 1906
    Смршао и усукао се као да је устао иза тешке болести.
    Ћоп.
  5. 3.

    рлг. и песн. васкрснути, оживети.

    рлг. — религијапесн. — песнички
    — Он устаде из мртвије2.
    Вук
    Сви ћуте ћутом, ко да је неко из ћивота усто̂, па прича нешто увело и жуто.
    Кош.
  6. 4.

    повести борбу, дићи буну, устанак.

    — Тамо код новоградње: још јуче вјешала, гдје смо са Титом устали пркосећи.
    Кашт.
    Српски народ ... је од првог Устанка 1804. већ устао У борбу за слободу.
    Пол. 1944,
  7. 5.

    дићи протест, успротивити се, протестовати.

    — Нико ... није тако отворено устао против намесничкога предлоrа.
    Јов. С.
    Можда је то моја заслуга да је све устало против мене?
    Козарч.
  8. 6.

    (често са допуном: око коrа, чеrа) потрудити се, постарати се, побринути се, заузети се за нешто својски.

    — Зави му ране и устаде око њеrа.
    Вук
    Сви ћемо онда устат да се дијете окрене на прави пут.
    Мул.
    Видим да је чаршија устала да те жени.
    Андр. И.
  9. 7.

    настати, отпочети, зачути се. —Уста цика и помаrање ... мислиш: судњи дан. Торд. Уста зврка кочије из далека. Јурк.

  10. 8.а.

    надоћи, набујати (о реци и сл.).

    сл. — слично
    — А устала Зета валовита, сјутра Зету пријећи не можеш.
    НП Вук
    Од смилила прси ми устале.
    Павл.
  11. 8.б.

    узвисити се, подићи се; никнути, узрасти.

    — Ваљани су прорадили љVди, рука к руци, стијена на стијену, три дебела устадоше зида.
    Март.
    На ливадама уста плод.
    Лоп.
  12. 9.

    нестати, еотопити се.

    — Пошли су ... пузећи по мокрој земљи са које је снеr тек'Vстао.
    Ољ.

Фразе

устала је кука и мотика в. у̀з кука (изр.); ~ на леву ногУ, левом ногом в. уз нога (изр.); ~ на оружје в. уз оружсје (изр.).

Пододреднице

~ се

в. устати (1, б). — Па се Данил на ноге устаде и закрочи лабуда својеrа. НП Вук. С натеrом ce rазда устаде, ухвати човјека с леђа. Ћип.Устаде се Але од Новога, стаде Але купити сватове. НП Вук

в. устати (1, б).
Изворни текст (OCR)
у̀стати, -ане̄м (аор. у̀стах и у̀стадох, 2. и 3. л. у̀ста и у̀стаде; имп. у̀стани и у̀ста̄ј) сврш. 1. заузети усправан, стојећи положај; дићисе на ноге(изседгћег или лежећег положаја); дићи се после спавања. — Устане с наслоњача и оде у кућу. Креш. Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан. Јак. 2. напустити болесничку постељу, придићи се,оздравити. — Тешко је болестан ... Бојим се ... неће устати. БК 1906. Смршао и усукао се као да је устао иза тешке болести. Ћоп. 3. рлг. и песн. васкрснути, оживети. — Он устаде из мртвије2. Вук. Сви ћуте ћутом, ко да је неко из ћивота усто̂, па прича нешто увело и жуто. Кош. 4. повести борбу, дићи буну, устанак. — Тамо код новоградње: још јуче вјешала, гдје смо са Титом устали пркосећи. Кашт. Српски народ ... је од првог Устанка 1804. већ устао У борбу за слободу. Пол. 1944. 5. дићи протест, успротивити се, протестовати. — Нико ... није тако отворено устао против намесничкога предлоrа. Јов. С. Можда је то моја заслуга да је све устало против мене? Козарч. 6. (често са допуном: око коrа, чеrа) потрудити се, постарати се, побринути се, заузети се за нешто својски. — Зави му ране и устаде око њеrа. Вук. Сви ћемо онда устат да се дијете окрене на прави пут. Мул. Видим да је чаршија устала да те жени. Андр. И. 7. настати, отпочети, зачути се. —Уста цика и помаrање ... мислиш: судњи дан. Торд. Уста зврка кочије из далека. Јурк. 8. а. надоћи, набујати (о реци и сл.). — А устала Зета валовита, сјутра Зету пријећи не можеш. НП Вук. фиг. Од смилила прси ми устале. Павл. б. узвисити се, подићи се; никнути, узрасти. — Ваљани су прорадили љVди, рука к руци, стијена на стијену, три дебела устадоше зида. Март. На ливадама уста плод. Лоп. 9. нестати, еотопити се. — Пошли су ... пузећи по мокрој земљи са које је снеr тек'Vстао. Ољ.