Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀стаја̄ло̄ст

жтом 6, стр. 594

у̀стаја̄ло̄ст

устајалост

Лема

устајалост

Извор

том 6, стр. 594, редослед 18

  1. 1.

    стање онога што је устајало, што није свеже, одсуство свежине уопште.

    — осећала се она влага и устајалост Собе, која се не отвара, не ветри.
    Станк.
  2. 2.

    фиг. мртвило, једноликост друштвеног живота, запарложеност.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Плодови су ... сазријевали полагано, а устајалост Метернихова времена није била нимало прикладна да ускори њихово сазријевање.
    Комб.
    Да ли ћемо ... своје кости оставити негдје у туђини, у пљеснивој устајалости логорског живота?
    Ђон.
Изворни текст (OCR)
у̀стаја̄ло̄ст, -ости ж 1. стање онога што је устајало, што није свеже, одсуство свежине уопште. — осећала се она влага и устајалост Собе, која се не отвара, не ветри. Станк. 2. фиг. мртвило, једноликост друштвеног живота, запарложеност. — Плодови су ... сазријевали полагано, а устајалост Метернихова времена није била нимало прикладна да ускори њихово сазријевање. Комб. Да ли ћемо ... своје кости оставити негдје у туђини, у пљеснивој устајалости логорског живота? Ђон.