у̏стајао
устајао QA: medium
Лема
устајао
Извор
том 6, стр. 594, редослед 21
- 1.
(обично одр. у̏стаја̄лӣ) који је изгубио свежину, бајат, покварен, нездрав; који није дуго проветраван: ~ ваздух
вода, ~ сир, ~ јело. — Qсећао је тежак дах устајале избе. Ђур.
- 2.
који је добио бољи укус дугим стајањем (обично о воћу): крушка, ~ мушмула.
- 3.
фиr. обузет мртвилом, запарложен, једнолик, сив.
Критике устајалог друштвеног система. Р 1946. Нико у овој устајалој касаби ... није могао то ни помислити. Андр. И.
- 4.
(у именичкој служби, одр.) с устајалост.
Отвори све ... спаваће собе да се проветре ... да не би јако мирисале на устајало. Чипл. у̀стајати (се), -је̄м (се) несврш. и уч. према устати (се). уста̀јати се, усто̀јӣм се сврш. 1. добити бољи укус дугим стајањем (обично о воћу). — Има много крушака и јабука које се не могу јести док се не устоје. Вук Рј. 2. изгубити свежину, покварити се од дугог стајања. — Свуда су се крај кућа устајале воде, блато до кољена.
Изворни текст (OCR)
у̏стајао, -а̄ла, -а̄ло (обично одр. у̏стаја̄лӣ) 1. који је изгубио свежину, бајат, покварен, нездрав; који није дуго проветраван: ~ ваздух,