у̀ста̄љено̄ст
устаљеност
Лема
устаљеност
Извор
том 6, стр. 596, редослед 3
- —
особина онога што се усталило, постало стално, непроменљиво
уобичајено. — Нема никад мировања у развитку књижевног језика, и поред привидне устаљености ... његове »арматуре«.
Изворни текст (OCR)
у̀ста̄љено̄ст, -ости ж особина онога што се усталило, постало стално, непроменљиво, уобичајено. — Нема никад мировања у развитку књижевног језика, и поред привидне устаљености ... његове »арматуре«. Бел.