у́ста
уста QA: medium
Лема
уста
Извор
том 6, стр. 592, редослед 1
- 1.а.
мн. анат. шупљина, дупља у доњем делу главе са унутрашње стране зубне преграде, као почетни орган за варење кро3 који пролази храна у желудац; отвор између усана који води у ту шупљину: ставити залогај у ~, напунити ~ храном.
— Имате очи тек да не пронесете залогај мимо уста.
Ја нијесам могао свијету затворити уста убрусом.
Наредник блажено растегне уста: под црним брцима зареже жути зуби.
- 1.б.
слична шупљина и отвор код животиња (обично код товарних, за вучу и код риба): велика ~ шкрпине.
- 2.
усне.
— Близина смрти није изобличила те главе с необично ... лијепим чувственим устима.
Она Ана напући уста.
- 3.а.
фиг. отвор на нечему, улаз у нешто.
— Замахну пушком, и устима цијеви удари У́ ... пањ.
Већ смо на устима самоrа кратера.
Видим и звона. Имаду широка округла уста са клатнима.
Гледам У плава уста кадуљина! И.
- 3.б.
отвор жселуца: желучана ~. Деан. Рј.
- 4.
фиг. особа (обично члан породице) коју треба хранити, издржавати; човек уопште.
— Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта Vста?
Желим ... да за гладна уста нађу увијек залоrаја.
(имати) погрдно, ружно, клеветнички говорити о некоме, не уздржавати се од погрдних речи; златна ~ речит, лепоречив човек. — Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа. Рј. А; иде (Vдара) ми вода на ~ гладан сам, хтео бих да једем (обично кад видим или осетим укусно јело); изгр дити кога на пасј а ~ жсестоко изгрдити, испсовати некога; из твојих уста у божје уши дај боже да тако буде; из уста му тече мед говори лепо, вешто; на речима је благ, мио. — Говори, говори, И3 уста твојих тече мед. Маж. Ф.; из (на) уста (дати какву изјаву, чути) усмено 38ж (саопштити, рећи, чути). — Дозову ту и Милоша ... те му ... благодаре из уста на његову труду. Вук; из првих ~ чути сазнати непосредно од очевица; из других (трећих) ~ чути сазнати нешто не непосредно, него преко посредника, заобилазно; из Уста си ми извадио то сам баш хтео рећи, претекао си ме у изјави, саопштењу; из уста у ~ (казати и сл.) преносити се од једног до другог усмено, од уста до уста. — Ферман кажу из уста у уста, све на тајну божју вјеру тврду. НП Вук; излетети из (на ~) изговорити, узвикнути нешто (обично изненадно, неочекивано); испирати ким (чи м) говорити јавно о туђој несрећи, незгоди. — Ћер да сте ми оставили на миру! Не испирајте уста с њом! Срем.; ош му капље млеко из уста сувише је млад, неискусан, недорастао; коме год су прорезана сви, свако (говори о томе). — Ствар се беше већ рашчула по свему селу, и у кога беху уста прорезана говораше о Станојлу и чича-Срећку. Вес.; мете ми се По устима в. наврх ми је језика (уз језик, изр.); на пола уста (од)говорити уздржавајући се, неодлучно (од)говорити; на сва (викати, говорити, хвалити, гр дити и сл.) много, јако, не уздржавајући се, јавно (викати, говорити, хвалити, грдити и сл.); наилазити на ~сећајућисе чегаизговарати, говорити. — Онда застаје усред псовке која му наилази на уста. Сим.; на уста наизуст, напамет. — Испојем га ка пјесму на Vста. Њег.; на (чија) ~ причати, говорити говорити, изјављивати, испољавати своје мишљење преко посредника. — Зато се тако топло опростила с њиме 1равославна црква на Уста београдског пароха. Матош; не (Ис)пуштати из уста често помињати. — — Шнајдерски момци ... нису испуштали из уста име мајстор-Костино. Сек.; оволика ~ (на кога) грдити, оговарати кога; од својих уста откидати (одвајати, давати) одвајати, давати коме од онога чега ни сам давалац нема довољно; о д уста до уста (ићи, ширити се) мало-помало све већи број људи сазнаје, шири се вест; отварати ~ говорити; отворених уста (отвореним устима) (слушати, гледати) веома пажљиво (слушати, гледати); отворити ~ проговорити; отворити коме ~ учинити да неко проговори, приморати, принудити кога да проговори. — Муке ће отворити вам уста. Богд.; отео (узео) ми је с уста (реч) управо сам хтео рећи; отети се (реч) из уста проговорити, рећи (обично нехотично, изненада); отимати (коме) залогај из уста остављати (кога) без могућности зараде, без средстава за живот; откинути се (реч) с уста в. отети се (реч) из уста; печене шеве, печени пилић и лете у благостање, срећа (влада); попирати по
Фразе
бацити у ~ појести, презалогајити нешто; бити (стално, увек) на устима, не силазити с уста помињати (стално, увек); везати, свезати ~ (коме) не дати, не дозволити коме да говори, ућуткати кога; говорити кроз чија уста износити, објављивати своје мисли, планове преко другога; говорити на сва ~ о некоме, нечемУ говорити отворено, јавно; говорити на пола уста говорити тихо, уздржавајући се. — Ја нисам овдје на исповиједи, па да говорим на пола Vста. Бег.; доћи на ~ сетивши се чега изговорити, изустити. — Обузме га исти осјећај сажаљења ... и исте му ријечи дођу на Vста. Крањч. Стј.; завезати ~ престати говорити, ућутати; занемела су (чија) ~ умро је; запушити (зачепити, затвор ити, заптити, запечатити) ~ (коме) приморати некога да престане говорити, ућуткати; зла (поrана)
Изворни текст (OCR)
у́ста с мн. 1. а. анат. шупљина, дупља у доњем делу главе са унутрашње стране зубне преграде, као почетни орган за варење кро3 који пролази храна у желудац; отвор између усана који води у ту шупљину: ставити залогај у ~, напунити ~ храном. — Имате очи тек да не пронесете залогај мимо уста. Андр. И. Ја нијесам могао свијету затворити уста убрусом. Љуб. Наредник блажено растегне уста: под црним брцима зареже жути зуби. Гор. б. слична шупљина и отвор код животиња (обично код товарних, за вучу и код риба): велика ~ шкрпине. 2. усне. — Близина смрти није изобличила те главе с необично ... лијепим чувственим устима. Крањч. Стј. Она Ана напући уста. Лаз. Л. 3. фиг. а. отвор на нечему, улаз у нешто. — Замахну пушком, и устима цијеви удари У́ ... пањ. Лал. Већ смо на устима самоrа кратера. Нен. Љ. Видим и звона. Имаду широка округла уста са клатнима. Наз. Гледам У плава уста кадуљина! И. б. отвор жселуца: желучана ~. Деан. Рј. 4. фиг. особа (обично члан породице) коју треба хранити, издржавати; човек уопште. — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта Vста? Ћос. Д. Желим ... да за гладна уста нађу увијек залоrаја. Хорв.