устима

— Зар је то поштено да вас бољи и гори попира по устима? Вес.; потећи из (чијих) уста рећи, изјавити нешто; прст на ~ треба ћутати; пуна су му ~ (кога или чега) стално говори похвално (о коме или чему).

— Роси свекрви] ... пуна уста Љубе. Где седне, где стане, само о њој прича.

Пуна су му била уста нове радничке и сељачке републике. Козарч.; пустити из уста изрећи, изустити.

— Што о њему мислим то држим и нећу пустити из уста! Бен.; развалити ~ почети гласно говорити; гласно запевати; развезати ~ почети говорити, проговорити; развући ~ (у (о)смех) насмешити се, насмејати се; сабирати с уста скупљати, памтити или бележити оно што неко каже, што се чује.

— Ја сам питао људе ... сабирао с њихових уста оно чега нема свагда ни најсјајнијих писаца. Рад. А.; силазити с уста изговарати, казивати.

— Швејку су данас и нехотице силазили с уста сам срокови. Јонке; скочити, скакати сам себи у ~ (у)радити нешто против самога себе (обично несвесно); стављати, метати (коме) у ~ (речи) посредно, преко друге личности, изражавати, исказивати своје мишљење (обично писац преко личности у књижевном делу).

— Молијер свом главном лицу Гартифу] ... ставља у уста опробане и већ отрцанеаргументеизтеолошкереторике. НК 194б; стављати на ~ (кога или ш1то) говорити о коме или чему (обично негативно).

— Не стављајте свето име мога оца на своја блатна уста. Шен.

— Повијест се је помрсила ходећи с уста у уста. Љуб.; увући коме језик

принудити, присилити кога да ућути. — Ти нијеси чојак ако јој тољагом не увуче језик у уста. Лоп.; узети, узимати у ~ 1) (по)јести; 2) рећи, говорити о коме или чему, поменути, помињати кога или што; ~ му се завезала не може реч да изусти, да проговори; ~ му се залила водом осећа велику жељу за јелом. — Уста му се залила водом од пожуде за печенком.

има, језик нема ћути, ништа не говори; ~ не саставити не престати гов0- рити, стално говорити. — Ча-Мојсило ... нити ромори ... нити говори. А Круна му целе ноћи уста не састави. Вукић; ~ ти (му итд.) се крате уздржава се, устеже се од говорења, причања. — Нек ти уста се не крате, изабрани душе, молит, је ти стало да тамо макнем смртне ноге за те. Комб.; устезати ~ (од јела) уздржавати се (од јела). — Не устезаше уста своја од обиља газде Медонића. Ков. А.; што му на ~ дође не бирајући речи, говори што му падне на памет.