усто̀личити
устоличити
Лема
устоличити
Извор
том 6, стр. 598, редослед 25
- 1.
поставити (на високи положај), произвести, унапредити (у неки високи чин).
— Двор га је] ... дао устоличити за бана.
Митрополит ... је ... био са султановим пристанком устоличен.
- 2.
усадити, учврстити.
— Лијеност устоличила у њему свијест о важности тих мисли.
Пододреднице
1. завладати, учврстити се. — У Енглеској и Француској ... капитализам се већ устоличио. Поп. Ј. Јапански произвођачи нафте су се дали на посао не би ли се пре иког другог устоличили у кини. НИН 1971. 2. ир. сести. — Сам се устоличио иза стоца свога rосподара. Креш
Изворни текст (OCR)
усто̀личити, -ӣм сврш. 1. поставити (на високи положај), произвести, унапредити (у неки високи чин). — Двор га је] ... дао устоличити за бана. Шиш. Митрополит ... је ... био са султановим пристанком устоличен. Радул. 2. усадити, учврстити. — Лијеност устоличила у њему свијест о важности тих мисли. Мар.