Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

устремљи́ва̄ње

стом 6, стр. 600

устремљи́ва̄ње

устремљивање

Лема

устремљивање

Извор

том 6, стр. 600, редослед 15

  1. —

    гл. им. од устремљивати (се) Устремљи́вати (се), -ѐмљује̄м (се) несврш. и уч. према устремити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
Изворни текст (OCR)
устремљи́ва̄ње с гл. им. од устремљивати (се). Устремљи́вати (се), -ѐмљује̄м (се) несврш. и уч. према устремити (се).