Одредница

устрѐљив

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 600

устрѐљив

устрељив

Лема

устрељив

Извор

том 6, стр. 600, редослед 9

  1. (ек. и ијек.) необ. који може да устрели, који устрељује.

    ек. — екавскиијек. — ијекавскинеоб. — необично
    — Ал ко те рани, тићу, ко је крив? ... Испод тог луцња тај устрељив глед.
    Кост. Л.
Изворни текст (OCR)
устрѐљив, -а, -о (ек. и ијек.) необ. који може да устрели, који устрељује. — Ал ко те рани, тићу, ко је крив? ... Испод тог луцња тај устрељив глед. Кост. Л.