устр̀чати
устрчати
Лема
устрчати
Извор
том 6, стр. 602, редослед 13
- —
трчећи попети се уз нешто, уз неко узвишење.
— Он брзо
устрчи по стубама. Крањч. Стј. Обузе је дивља снага и као звијер устрча страном.
Пододреднице
а. растрчати се, ужурбано и сметено почети ићи, кретати се горе-доле, тамо-амо. — Ева се устрчала, а Маријана даље стоји као узета. Крл. фиг. Младен изгуби присебност. Прсти му е устрчаше по пушци. Вуков. б. почети ужурбано трчати, дати се у трчање, ужурбати се вршећи, обављајући неки посао. — Опет се слушкиње устрчаше доносећи нове, пуне боце. Шимун. Све је узврело и устрчало се̑ око ње̄га̏ са̏ .. жустрином која је била непозната код западних церемонијала. Андр. И. Устр́шити се, у̀стр̄шӣм се сврш. издвојити се, издићи се стршећи. — Лијеви се брк ... Устршио, рашчепуривши се попут развинута птичјега крила. Драж. усту́бити се, у̀стӯбӣм се сврш. стати као стуб, укочити се. — Освијестио сам се кад се преда мном устубио онај топник. Кшш. Усту̀бочити (се), -ӣм (се) сврш. в. устобочити (се). — На томе поду подизате су ... брвнаре од устубочених брвана. Жуј. Опазиш украј друма устубочен храстов стуб. Кор̏
Изворни текст (OCR)
устр̀чати, -чӣм сврш. трчећи попети се уз нешто, уз неко узвишење. — Он брзо устрчи по стубама. Крањч. Стј. Обузе је дивља снага и као звијер устрча страном. Лоп.