у̀стукнуо

устукнуо, устукао

Стална адреса

Лема

устукнуо

Варијанте

устукао, у̀стукао

Извор

том 6, стр. 602, редослед 17

1.
-ло) сврш. 1. коракнути назад, одступити, повући се.
— Олга устукну пола корака натраr.
Јанк.
И на тај глас је нагло устукнуо, те неста нам га испред очијУ.
Богд.
Скида чеп и приноси ми га да помиришем. Устукнуо сам пред неугодним жестоким воњем чешњака. величанством сунца устукнуло је непомично и стравично величанство ових планина.
Ђон.
3.
спречити, сузбити; обуздати (осећања и сл.).
сл. — слично
— Ваља устукнути вампира да не плаши село.
Шапч.
Пред оцем ... устукне своја осјећања.
Сиј.
4.
(кога) фиг. надмашити, превазићи (способношћу, вредношћу и сл.).
фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
— Има ћерку ... које нигде у свету нема ... надмудриће ... и учитеља и капетана ... те ... и самог господина попу устукнути.
Ранк.

Изворни текст (OCR)

у̀стукнуо, -ла и у̀стукао, -кла, -ло) сврш. 1. коракнути назад, одступити, повући се. — Олга устукну пола корака натраr. Јанк. И на тај глас је нагло устукнуо, те неста нам га испред очијУ. Богд. Скида чеп и приноси ми га да помиришем. Устукнуо сам пред неугодним жестоким воњем чешњака. величанством сунца устукнуло је непомично и стравично величанство ових планина. Ђон. 3. спречити, сузбити; обуздати (осећања и сл.). — Ваља устукнути вампира да не плаши село. Шапч. Пред оцем ... устукне своја осјећања. Сиј. 4. (кога) фиг. надмашити, превазићи (способношћу, вредношћу и сл.). — Има ћерку ... које нигде у свету нема ... надмудриће ... и учитеља и капетана ... те ... и самог господина попу устукнути. Ранк