Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀суд

мтом 6, стр. 604

у̀суд

усуд

Стална адреса

Лема

усуд

Извор

том 6, стр. 604, редослед 2

  1. 1.

    (и Усуд) празн. измишљена личност из народних бајки која одређује човекову судбину.

    празн. — празноверје
    — »Ко тебе мени даде?« ... »Мене је Усуд теби дао«. Н. прип.
    Вук
    Што ми усуд досудио, тому нећу утећи.
    Матош
  2. 2.

    оно што је усуд одредио некоме, судбина, удес, коб.

    — То ти је мој усуд! Чим се У коју заљубим, већ се удаје.
    Маж. Ф.
    Еј сиротињо, усуде наш, што је год јада на свијету ... све на наша леђа.
    Шуб.
Изворни текст (OCR)
у̀суд м 1. (и Усуд) празн. измишљена личност из народних бајки која одређује човекову судбину. — »Ко тебе мени даде?« ... »Мене је Усуд теби дао«. Н. прип. Вук. Што ми усуд досудио, тому нећу утећи. Матош. 2. оно што је усуд одредио некоме, судбина, удес, коб. — То ти је мој усуд! Чим се У коју заљубим, већ се удаје. Маж. Ф. Еј сиротињо, усуде наш, што је год јада на свијету ... све на наша леђа. Шуб.