усу́дити
усудити
Лема
усудити
Извор
том 6, стр. 604, редослед 4
- —
доделити као судбину, судбином одредити.
— Усуд нам је тако усудио.
Да причам ти сад о несретном повратку своме што ми га усуди Зеус.
Пододреднице
осмелити се, одважити се. — Кад је видео да нема никога, усудио се да уђе. М-В. Мислим да се смијем усудити да узмем најамну кочију. Креш
Изворни текст (OCR)
усу́дити, у̀сӯдӣм сврш. доделити као судбину, судбином одредити. — Усуд нам је тако усудио. Вес. Да причам ти сад о несретном повратку своме што ми га усуди Зеус.