Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀сӯти

сврштом 6, стр. 605

у̀сӯти

усути

Стална адреса

Лема

усути

Извор

том 6, стр. 605, редослед 7

  1. 1.а.

    налити, насути (течност).

    — Одмах усу кафу у филџане.
    Срем.
    Љубав ће усути у њу слатки немир.
    Бег.
  2. 1.б.

    изручити нешто сипко, растресито, сасути.

    — Извади једно десетак пуних ћеса злата ... злато успи у зобнице, да га пошаљем цару.
    Кост. Л.
  3. 2.а.

    фиг. почети густо падати, сипати, осути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад успе киша из пушака а он да зна ђе му је сваки војник.
    Лоп.
  4. 2.б.

    почети говорити брзо, без предаха, обасути речима, засути.

    — Изволите, господине
    — усу Сам.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
у̀сӯти, у̏спе̄м сврш. 1. а. налити, насути (течност). — Одмах усу кафу у филџане. Срем. фиг. Љубав ће усути у њу слатки немир. Бег. б. изручити нешто сипко, растресито, сасути. — Извади једно десетак пуних ћеса злата ... злато успи у зобнице, да га пошаљем цару. Кост. Л. 2. фиг. а. почети густо падати, сипати, осути. — Кад успе киша из пушака а он да зна ђе му је сваки војник. Лоп. б. почети говорити брзо, без предаха, обасути речима, засути. — Изволите, господине — усу Сам. Креш.