Одредница

у̀схитан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 605

у̀схитан

усхитан

Лема

усхитан

Извор

том 6, стр. 605, редослед 12

  1. који доводи до усхићења, који изазива усхићење, заносан; задивљен, усхићен.

    — Пун усхитне среће полетећу теби, чист, без сумње црне. Шант. Титрају струне твоје ко̂ усхитна душа кад титра пред чудом љепости.
    Бег.
Изворни текст (OCR)
у̀схитан, -тна, -тно који доводи до усхићења, који изазива усхићење, заносан; задивљен, усхићен. — Пун усхитне среће полетећу теби, чист, без сумње црне. Шант. Титрају струне твоје ко̂ усхитна душа кад титра пред чудом љепости. Бег.