Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

усхи́тити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 605

усхи́тити

усхитити

Стална адреса

Лема

усхитити

Извор

том 6, стр. 605, редослед 14

  1. —

    (трп. прид. у̀схӣћен) сврш. изазвати усхит, усхићење (код некога), одушевити, занети.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Мала парна машина ... га је највише усхитила.
    Петр. В.
    Много их више усхити чаробњакова вјештина.
    Креш.

Пододреднице

~ се

одушевити се, занети се. — Еј, како сам ... некад! — усхити се. Коз. Ј. Она се усхити лепотом човека ... и, опијена, пружи руке према њему. уч

одушевити се, занети се.
Изворни текст (OCR)
усхи́тити, у̀схӣтӣм (трп. прид. у̀схӣћен) сврш. изазвати усхит, усхићење (код некога), одушевити, занети. — Мала парна машина ... га је највише усхитила. Петр. В. Много их више усхити чаробњакова вјештина. Креш.