Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀схӣћено̄ст

жтом 6, стр. 605

у̀схӣћено̄ст

усхићеност

Лема

усхићеност

Извор

том 6, стр. 605, редослед 19

  1. —

    стање онога који је усхићен, одушевљење, занос, усхићење.

    Из крајње раздраганости и усхићености прешло се у крајњу јарост и помаму.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
у̀схӣћено̄ст, -ости ж стање онога који је усхићен, одушевљење, занос, усхићење. — Из крајње раздраганости и усхићености прешло се у крајњу јарост и помаму. Јов. С.