Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀схтети

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 606

у̀схтети

усхтети

Стална адреса

Лема

усхтети

Извор

том 6, стр. 606, редослед 6

  1. а.

    и -тедне̄м, ијек. у̀схтјети сврш. а. (у служби футура егзактног) осетити жељу, тежњу за чим, добити какав прохтев, пожелети.

    ијек. — ијекавски
    — Јесам, одсијече старица
    — и још ћу, Усхтједне
  2. е.

    Е. Остао би и кад би усхтела да га се отараси. Дав. Кад год усхтијеш, пиши ми. Бег.

  3. б.

    (са лог. субјектом у дативу) прохтети се.

    — Што год се Ђуки усхтјело, вршила је без приговора.
    Коз. Ј.
Изворни текст (OCR)
у̀схтети, у̀схте̄м и -тедне̄м, ијек. у̀схтјети, сврш. а. (у служби футура егзактног) осетити жељу, тежњу за чим, добити какав прохтев, пожелети. — Јесам, одсијече старица — и још ћу, Усхтједне ли боr. Цар Е. Остао би и кад би усхтела да га се отараси. Дав. Кад год усхтијеш, пиши ми. Бег. б. (са лог. субјектом у дативу) прохтети се. — Што год се Ђуки усхтјело, вршила је без приговора. Коз. Ј.