утажа́ва̄ње

утажавање

утажавање

том 6, стр. 607, редослед 1

—
гл. им. од утажавати (се) утажа́вати (се), -а̀жа̄ва̄м (се) = утаживати (се) несврш. и уч. према утажити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

утажа́ва̄ње с гл. им. од утажавати (се). утажа́вати (се), -а̀жа̄ва̄м (се) = утаживати (се) несврш. и уч. према утажити (се).