утама́нити
утаманити
Лема
утаманити
Извор
том 6, стр. 608, редослед 11
- —
(трп. прид. ута̀ма̄њен) сврш. потпуно уништити, затрти, истребити.
— Хоће ли се већ једноћ подићи хајка да утамани ту неман.
Пододреднице
повр. — Заклели смо се npeђе сви изгинути и утаманити се ... него пОкорити се овим Турцима. Нен. М
Изворни текст (OCR)
утама́нити, ута̀ма̄нӣм (трп. прид. ута̀ма̄њен) сврш. потпуно уништити, затрти, истребити. — Хоће ли се већ једноћ подићи хајка да утамани ту неман. Ков. А.