Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏танча̄н

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 608

у̏танча̄н

утанчан

Лема

утанчан

Извор

том 6, стр. 608, редослед 26

  1. 1.

    трп. прид. од утанчати (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    танан, префињен, суптилан.

    — Са утанчаном осјећајношћу бележен је развој унутрашње драме. Глиг. И најутанчанији укус има своје ћуди.
    СКГ 1937
Изворни текст (OCR)
у̏танча̄н, -а, -о 1. трп. прид. од утанчати (се). 2. танан, префињен, суптилан. — Са утанчаном осјећајношћу бележен је развој унутрашње драме. Глиг. И најутанчанији укус има своје ћуди. СКГ 1937.