ута́јати
утајати
Лема
утајати
Извор
том 6, стр. 607, редослед 13
- 1.
(трп. прид. у̀та̄ја̄н) сврш надјачати гласом, буком, заглушити; утишати, умирити.
— Пој к теби лети са мојих усана; утајат људска вика га не може.
- 2.
сачувати у тајности, сакрити, прикрити, прећутати, затајити. Вук Рј.
- 3.
сакрити, склонити.
— Брже виче хитре савјетнике што до нужде држи утајане.
- 4.
(некоrа) присилити на ћутање, ућуткати.
— Па утаја тридест девојака, да ни једна није говорила.
- 5.
утајити (1).
— Исти учитељ је присвојио и утајао једну моју ствар.
Утајани материјал продаван је у корист утајавача.
Пододреднице
утајити се. — Све је ... начичкано народом који се утајао па не дишући слуша. Ранк. Вјетар био се посве утајао. Кум. Све обасјало сунце што с досад утајало. Радич
Изворни текст (OCR)
ута́јати, -јӣм (трп. прид. у̀та̄ја̄н) сврш. 1. надјачати гласом, буком, заглушити; утишати, умирити. — Пој к теби лети са мојих усана; утајат људска вика га не може. Наз. 2. сачувати у тајности, сакрити, прикрити, прећутати, затајити. Вук Рј. 3. сакрити, склонити. — Брже виче хитре савјетнике што до нужде држи утајане. Март. 4. (некоrа) присилити на ћутање, ућуткати. — Па утаја тридест девојака, да ни једна није говорила. НП Вук. 5. утајити (1). — Исти учитељ је присвојио и утајао једну моју ствар. Глиш. Утајани материјал продаван је у корист утајавача. Јов. С.