ута́њити
утањити
Лема
утањити
Извор
том 6, стр. 609, редослед 9
- 1.
учинити танким или тањим, стањити, смањити.
— фиr. Утањивши нос и уперивши поглед ... чекаше да се по њу дође.
- 2.
почети тећи у веома танком млазу, једва цурећи, готово пресахнути (о води). Вук Рј.
- 3.а.
фиг. утањити се (2а).
— Ти си, брате, много утањио. Оно, никад ниси био нека rpaђa.
- 3.б.
постати знатно мањи, свести се на незнатну меру, осетно се смањити.
— О)чево обиље било и како утањило.
Последњих година чаршија је била ослабила и пазар утањио.
- 3.в.
запасти у материјалне тешкоће, остати без новаца.
— После овог годишњег одмора, сви смо прописно утањили. Нигде динара
— ни за лек. Пол. 1972.
- 4.
(често са до̑пуном: глас, гласом) проговорити танким слабо чујним, тихим, благим гласом, обично извештачено, неприродно (у узбуђењу, у жељи за угађањем саговорнику и сл.).
— Зло господине! утањи Симица.
Ипак кад је пришла телеФону ... не само да је утањила гласом и ублажила речима, него јој и лице доби насмешено услађен израз.
Знам, брате, знам
— плашљиво утањио глас.
Пододреднице
1. постати танак или тањи, истањити се. — фиг. Ноћ се утањила и већ се давно види мјесто на којем ће се раздрти. Мих. 2. а. ослабити, смршати; смањити се. — Покојница се пред смрт била сасвим утањила. Нех. Утањила се, кожа некада пуног лица виси. Поп. Ј. Сунце се утањило као старац пред смрт. Неим. б. постати танак и гибак, добити виткост. — Још љетос црнпураста ... сад одједном побијеље, утањи се и преломи у пасу. Андр. И. 3. фиг. бити на измаку, смањитисе, понестати, истрошити се. — Не̏стали колачи, утањио се мрс. Кол
Изворни текст (OCR)
ута́њити, у̀та̄њӣм сврш. 1. учинити танким или тањим, стањити, смањити. — фиr. Утањивши нос и уперивши поглед ... чекаше да се по њу дође. Богдан. 2. почети тећи у веома танком млазу, једва цурећи, готово пресахнути (о води). Вук Рј. 3. фиг. а. утањити се (2а). — Ти си, брате, много утањио. Оно, никад ниси био нека rpaђa. Андр. И. б. постати знатно мањи, свести се на незнатну меру, осетно се смањити. — О)чево обиље било и како утањило. Шен. Последњих година чаршија је била ослабила и пазар утањио. Андр. И. в. запасти у материјалне тешкоће, остати без новаца. — фиг. После овог годишњег одмора, сви смо прописно утањили. Нигде динара — ни за лек. Пол. 1972. 4. (често са до̑пуном: глас, гласом) проговорити танким слабо чујним, тихим, благим гласом, обично извештачено, неприродно (у узбуђењу, у жељи за угађањем саговорнику и сл.). — Зло господине! утањи Симица. Глиш. Ипак кад је пришла телеФону ... не само да је утањила гласом и ублажила речима, него јој и лице доби насмешено услађен израз. Маш. Знам, брате, знам — плашљиво утањио глас. Ћоп.