утво̀рити

утворити

Лема

утворити

Извор

том 6, стр. 610, редослед 15

—
(себи) а представити у мислима, замислити.
— Како и може да буде људске памети, која би себи утворила да су збиља на свијету били они безбројни Амадиси и сва та руља ... витезова.
Вел.
б. уобразити нешто и тврдоглаво се држати тога, увртети у главу. —Ти ћеш опет себи нешто утворити и онда у то вјеровати.
Новак

Пододреднице

~ се

1. створити се, појавити се као утвара, привиђење. —И кроз маглу од измирне утвори се — па је дирне онај познат лик. Змај. 2. (са логичким субјектом у дативу) причинити се; привидети се. — Утвори му се одмах да му је хладније. О-А. Ја трупла не видим. У сутону се утворило ... њешто теби. Марк. М.е̄је̏

створити се, појавити се као утвара, привиђење. —И кроз маглу од измирне утвори се(са логичким субјектом у дативу) причинити се; привидети се.

Изворни текст (OCR)

утво̀рити, у̀творӣм сврш. (себи) а. представити у мислима, замислити. — Како и може да буде људске памети, која би себи утворила да су збиља на свијету били они безбројни Амадиси и сва та руља ... витезова. Вел. б. уобразити нешто и тврдоглаво се држати тога, увртети у главу. —Ти ћеш опет себи нешто утворити и онда у то вјеровати. Новак.