утвр́дити
утврдити QA: medium
Лема
утврдити
Извор
том 6, стр. 610, редослед 21
- 1.а.
учинити да нешто чврсто стоји, да се не помера, учврстити; обезбедити, осигурати.
— Виде Јерка где стоји пред кућом па креше пруће да утврди ограду.
Онда утврди заклон.
Да би утврдила свој положај на престолу, она је морала што пре постати мајка.
- 1.б.
учинити непоколебљивим, одлучним.
— Болић га у намјери највише утврди.
Тај тренутак ме је боље увјерио и јаче утврдио него све његове ријечи.
- 1.в.
тачно одредити, фиксирати.
— У трустовима је ... добивао сировине по утврђеним цијенама.
- 1.г.
потврдити, оверити.
— То су штампани бланкети, које су ... учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.
- 2.
(са допуном: град, ров, положај и сл.) подићи ради одбране од непријатеља, утврђењима осигурати, обезбедити од непријатеља, оспособити за одбрану: ~ град, ~ положај.
— Адакале ... су Нијемци ... правилно сазидали и утврдили.
Он ... подиже брвна и утврди ровове.
- 3.
испитујући, изучавајући сазнати; доћи до закључка, установити, констатовати: ~ истину, ~ ЧИњенице.
— Рајевски је одмах утврдио да се између њега и Ларсена ради о двије мјере.
Још истог дана утврдише за мене ... да нисам из Прерова.
- 4.а.
споразумети се, договорити се о нечему, уговорити. —Нитконије ни слутио да су Андро и lapa већ нешто утврдили били. Шен. Ту је утврђено који ће и часници бити. Срем.
- 4.б.
донети одлуку о нечему, одредити, установити.
— Границе између држава треба утврдити на основу тачно проучених етнографскиХ прилика.
Сваки атлетичар мора ... утврдити за себе специјални план тренинга.
- 5.
склопити, засновати; успоставити, увести.
— Ђе је оно пријатељство старо те с прађедом мојим утврдише?
Руски интерес је да се кнежевско достојанство одмах утврди.
- 6.
дати дефинитиван облик, садржа нечему.
— Утврђен је списак кандидата.
- 7.
(са допуном: градиво, лекцију и сл.) стећи сигурност у познавању нечега, добро научити: ~ градиво, ~ лекцију.
— Не обраћа се довољна пажња на све делове градива, услед чега појединИ делови његови остају недовољно утврђени.
- 8.
подићи, поставити, начинити.
— Загрли камен, што муж јој за спомен утврди. На3.
Фразе
~ сан заспати дубоким, чврстим сном, чврсто заспати.
Пододреднице
1. наћи ослонац, подупрети се, учврстити се. — Рука му клонула, али се утврдио и стао. Војн. 2. а. подићи утврђења око себе, ради одбране, запосести и осигурати положај за отпор непријатељу. — Наши сУ се утврдили код Пауновца између Бравског и Кључа. Дед. В. Наоружани плебејци ... утврдили су се на Светом брду. Пов. 1. б. фиг. оградити се, издвојити се. — Видим ђе се ниси утврдио ко они, већ мислиш ... и о народу. Шуб. 3. ухватити корен, распрострети се, раширити се. — Сви они ... помогоше те се утврди хришћанство. Шапч. 4. уверити се, осведочити се. — Тако мислим и данас, а у том сам се утврдио и на свом путовању. Рад. А. 5. уз. повр. једно другом дати тврду веру, часну реч. — Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом. Њег
Изворни текст (OCR)
утвр́дити, у̀твр̄дӣм сврш. 1. а. учинити да нешто чврсто стоји, да се не помера, учврстити; обезбедити, осигурати. — Виде Јерка где стоји пред кућом па креше пруће да утврди ограду. Шапч. Онда утврди заклон. М-И. Да би утврдила свој положај на престолу, она је морала што пре постати мајка. Јов. С. б. учинити непоколебљивим, одлучним. — Болић га у намјери највише утврди. Ђал. Тај тренутак ме је боље увјерио и јаче утврдио него све његове ријечи. Андр. И. в. тачно одредити, фиксирати. — У трустовима је ... добивао сировине по утврђеним цијенама. Крањч. Стј. г. потврдити, оверити. — То су штампани бланкети, које су ... учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили. Ранк. 2. (са допуном: град, ров, положај и сл.) подићи ради одбране од непријатеља, утврђењима осигурати, обезбедити од непријатеља, оспособити за одбрану: ~ град, ~ положај. — Адакале ... су Нијемци ... правилно сазидали и утврдили. Вук. Он ... подиже брвна и утврди ровове. Куш. 3. испитујући, изучавајући сазнати; доћи до закључка, установити, констатовати: ~ истину, ~ ЧИњенице. — Рајевски је одмах утврдио да се између њега и Ларсена ради о двије мјере. Крл. Још истог дана утврдише за мене ... да нисам из Прерова. Ћос. Д. 4. а. споразумети се, договорити се о нечему, уговорити. —Нитконије ни слутио да су Андро и lapa већ нешто утврдили били. Шен. Ту је утврђено који ће и часници бити. Срем. б. донети одлуку о нечему, одредити, установити. — Границе између држава треба утврдити на основу тачно проучених етнографскиХ прилика. Цвиј. Сваки атлетичар мора ... утврдити за себе специјални план тренинга. Атл. 5. склопити, засновати; успоставити, увести. — Ђе је оно пријатељство старо те с прађедом мојим утврдише? Њег. Руски интерес је да се кнежевско достојанство одмах утврди. Нов. 6. дати дефинитиван облик, садржа нечему. — Утврђен је списак кандидата. Срем. 7. (са допуном: градиво, лекцију и сл.) стећи сигурност у познавању нечега, добро научити: ~ градиво, ~ лекцију. — Не обраћа се довољна пажња на све делове градива, услед чега појединИ делови његови остају недовољно утврђени. Псих. 8. подићи, поставити, начинити. — Загрли камен, што муж јој за спомен утврди. На3.