Одредница

утвр́дити

сврштом 6, стр. 610

утвр́дити

утврдити QA: medium

Стална адреса

Лема

утврдити

Извор

том 6, стр. 610, редослед 21

  1. 1.а.

    учинити да нешто чврсто стоји, да се не помера, учврстити; обезбедити, осигурати.

    — Виде Јерка где стоји пред кућом па креше пруће да утврди ограду.
    Шапч.
    Онда утврди заклон.
    М-И
    Да би утврдила свој положај на престолу, она је морала што пре постати мајка.
    Јов. С.
  2. 1.б.

    учинити непоколебљивим, одлучним.

    — Болић га у намјери највише утврди.
    Ђал.
    Тај тренутак ме је боље увјерио и јаче утврдио него све његове ријечи.
    Андр. И.
  3. 1.в.

    тачно одредити, фиксирати.

    — У трустовима је ... добивао сировине по утврђеним цијенама.
    Крањч. Стј
  4. 1.г.

    потврдити, оверити.

    — То су штампани бланкети, које су ... учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили.
    Ранк.
  5. 2.

    (са допуном: град, ров, положај и сл.) подићи ради одбране од непријатеља, утврђењима осигурати, обезбедити од непријатеља, оспособити за одбрану: ~ град, ~ положај.

    сл. — слично
    — Адакале ... су Нијемци ... правилно сазидали и утврдили.
    Вук
    Он ... подиже брвна и утврди ровове.
    Куш.
  6. 3.

    испитујући, изучавајући сазнати; доћи до закључка, установити, констатовати: ~ истину, ~ ЧИњенице.

    — Рајевски је одмах утврдио да се између њега и Ларсена ради о двије мјере.
    Крл.
    Још истог дана утврдише за мене ... да нисам из Прерова.
    Ћос. Д.
  7. 4.а.

    споразумети се, договорити се о нечему, уговорити. —Нитконије ни слутио да су Андро и lapa већ нешто утврдили били. Шен. Ту је утврђено који ће и часници бити. Срем.

  8. 4.б.

    донети одлуку о нечему, одредити, установити.

    — Границе између држава треба утврдити на основу тачно проучених етнографскиХ прилика.
    Цвиј.
    Сваки атлетичар мора ... утврдити за себе специјални план тренинга.
    Атл.
  9. 5.

    склопити, засновати; успоставити, увести.

    — Ђе је оно пријатељство старо те с прађедом мојим утврдише?
    Њег.
    Руски интерес је да се кнежевско достојанство одмах утврди.
    Нов.
  10. 6.

    дати дефинитиван облик, садржа нечему.

    — Утврђен је списак кандидата.
    Срем.
  11. 7.

    (са допуном: градиво, лекцију и сл.) стећи сигурност у познавању нечега, добро научити: ~ градиво, ~ лекцију.

    сл. — слично
    — Не обраћа се довољна пажња на све делове градива, услед чега појединИ делови његови остају недовољно утврђени.
    Псих.
  12. 8.

    подићи, поставити, начинити.

    — Загрли камен, што муж јој за спомен утврди. На3.

Фразе

~ сан заспати дубоким, чврстим сном, чврсто заспати.

Пододреднице

~ се

1. наћи ослонац, подупрети се, учврстити се. — Рука му клонула, али се утврдио и стао. Војн. 2. а. подићи утврђења око себе, ради одбране, запосести и осигурати положај за отпор непријатељу. — Наши сУ се утврдили код Пауновца између Бравског и Кључа. Дед. В. Наоружани плебејци ... утврдили су се на Светом брду. Пов. 1. б. фиг. оградити се, издвојити се. — Видим ђе се ниси утврдио ко они, већ мислиш ... и о народу. Шуб. 3. ухватити корен, распрострети се, раширити се. — Сви они ... помогоше те се утврди хришћанство. Шапч. 4. уверити се, осведочити се. — Тако мислим и данас, а у том сам се утврдио и на свом путовању. Рад. А. 5. уз. повр. једно другом дати тврду веру, часну реч. — Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом. Њег

наћи ослонац, подупрети се, учврстити се.подићи утврђења око себе, ради одбране, запосести и осигурати положај за отпор непријатељу.Наоружани плебејци ... утврдили су се на Светом брду. Пов.фиг. оградити се, издвојити се.ухватити корен, распрострети се, раширити се.уверити се, осведочити се.уз. повр. једно другом дати тврду веру, часну реч.
Изворни текст (OCR)
утвр́дити, у̀твр̄дӣм сврш. 1. а. учинити да нешто чврсто стоји, да се не помера, учврстити; обезбедити, осигурати. — Виде Јерка где стоји пред кућом па креше пруће да утврди ограду. Шапч. Онда утврди заклон. М-И. Да би утврдила свој положај на престолу, она је морала што пре постати мајка. Јов. С. б. учинити непоколебљивим, одлучним. — Болић га у намјери највише утврди. Ђал. Тај тренутак ме је боље увјерио и јаче утврдио него све његове ријечи. Андр. И. в. тачно одредити, фиксирати. — У трустовима је ... добивао сировине по утврђеним цијенама. Крањч. Стј. г. потврдити, оверити. — То су штампани бланкети, које су ... учитељи исправно попунили и својеручним потписом утврдили. Ранк. 2. (са допуном: град, ров, положај и сл.) подићи ради одбране од непријатеља, утврђењима осигурати, обезбедити од непријатеља, оспособити за одбрану: ~ град, ~ положај. — Адакале ... су Нијемци ... правилно сазидали и утврдили. Вук. Он ... подиже брвна и утврди ровове. Куш. 3. испитујући, изучавајући сазнати; доћи до закључка, установити, констатовати: ~ истину, ~ ЧИњенице. — Рајевски је одмах утврдио да се између њега и Ларсена ради о двије мјере. Крл. Још истог дана утврдише за мене ... да нисам из Прерова. Ћос. Д. 4. а. споразумети се, договорити се о нечему, уговорити. —Нитконије ни слутио да су Андро и lapa већ нешто утврдили били. Шен. Ту је утврђено који ће и часници бити. Срем. б. донети одлуку о нечему, одредити, установити. — Границе између држава треба утврдити на основу тачно проучених етнографскиХ прилика. Цвиј. Сваки атлетичар мора ... утврдити за себе специјални план тренинга. Атл. 5. склопити, засновати; успоставити, увести. — Ђе је оно пријатељство старо те с прађедом мојим утврдише? Њег. Руски интерес је да се кнежевско достојанство одмах утврди. Нов. 6. дати дефинитиван облик, садржа нечему. — Утврђен је списак кандидата. Срем. 7. (са допуном: градиво, лекцију и сл.) стећи сигурност у познавању нечега, добро научити: ~ градиво, ~ лекцију. — Не обраћа се довољна пажња на све делове градива, услед чега појединИ делови његови остају недовољно утврђени. Псих. 8. подићи, поставити, начинити. — Загрли камен, што муж јој за спомен утврди. На3.