уте́за̄ње

утезање

Лема

утезање

Извор

том 6, стр. 612, редослед 5

—
гл. им. од утезати (се) уте́зати (се), у̀те̄же̄м (се) несврш. и уч. утезати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
према утегнути (се). утези́вати (се), -ѐзује̄м (се) несврШ.

Изворни текст (OCR)

уте́за̄ње с гл. им. од утезати (се). уте́зати (се), у̀те̄же̄м (се) несврш. и уч. према утегнути (се). утези́вати (се), -ѐзује̄м (се) несврШ. утезати (се).