утело̀витељ
утеловитељ, утјеловитељ
Лема
утеловитељ
Варијанте
утјеловитељ, утјело̀витељ
Извор
том 6, стр. 612, редослед 8
- 1.а.
онај који утеловљује. Деан. Рј. утело̀вити, утѐловӣм, ијек. утјело̀вити, сврш. а. дати физички лик нечему апстрактном, отелотворити, оваплотити, оличити.
— Гроф Илија Андрејић ... је частио кнеза утјеловивши у сео̄и московску уљУДност.
- 1.б.
учинити постојаним, трајним (у нечему), уградити, узидати (у нешто).
— У старца нема лепше утјехе од оне да је сву снагу своје младости утјеловио у дјелима која неће остарјети.
- 2.
припојити нешто нечему као његов саставни део, присајединити.
— Царски генерали не бијаху тек задовољни да им добро њихово, тада у близини Карловца, утјелове Крајини
Пододреднице
а. појавити се као физичко лице, добити телесни облик (о нечему апстрактном), отелотворити се, оваплотити се. б. необ претворити се, преобразити се (у некога, у нешто). — Граната ... убије тога коња У којега се онај покојник утјеловио. Јонке
Изворни текст (OCR)
утело̀витељ, ијек. утјело̀витељ, м онај који утеловљује. Деан. Рј. утело̀вити, утѐловӣм, ијек. утјело̀вити, сврш. 1. а. дати физички лик нечему апстрактном, отелотворити, оваплотити, оличити. — Гроф Илија Андрејић ... је частио кнеза утјеловивши у сео̄и московску уљУДност. Крањч. Стј. б. учинити постојаним, трајним (у нечему), уградити, узидати (у нешто). — У старца нема лепше утјехе од оне да је сву снагу своје младости утјеловио у дјелима која неће остарјети. Обз. 1932. 2. припојити нешто нечему као његов саставни део, присајединити. — Царски генерали не бијаху тек задовољни да им добро њихово, тада у близини Карловца, утјелове Крајини Ђал.