утемеља́ва̄ње

утемељавање

утемељавање

том 6, стр. 612, редослед 14

—
гл. им. од утемељавати (се). утемеља́вати (се), -ѐља̄ва̄м (се) = утемељивати (се) несврш. и уч. према утемељити
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

утемеља́ва̄ње с гл. им. од утемељавати (се). утемеља́вати (се), -ѐља̄ва̄м (се) = утемељивати (се) несврш. и уч. према утемељити