утемѐља̄ч
утемељач
Лема
утемељач
Извор
том 6, стр. 612, редослед 15
- 1.
онај који поставља темељ нечему, творац, оснивач; онај који је учврстио, ојачао нешто.
— Она радио-драма тек очекује утемељаче својих уметничких закона.
Према црквеном предању велики утемељач Христове цркве ... није био такав. БК 190б.
- 2.
члан друштва, организације и сл. који одређеном новчаном уплатом помаже њихов рад.
— Волео је да буде ... добротвор и утемељач.
Изворни текст (OCR)
утемѐља̄ч, -а́ча м 1. онај који поставља темељ нечему, творац, оснивач; онај који је учврстио, ојачао нешто. — Она радио-драма тек очекује утемељаче својих уметничких закона. Поз. 1948. Према црквеном предању велики утемељач Христове цркве ... није био такав. БК 190б. 2. члан друштва, организације и сл. који одређеном новчаном уплатом помаже њихов рад. — Волео је да буде ... добротвор и утемељач. Сек.