утерѝва̄ч
утеривач
Лема
утеривач
Извор
том 6, стр. 613, редослед 8
- —
ијек. утјерѝва̄ч, м онај који утерује, наплаћује неки дуг. Деан. Рј.
Изворни текст (OCR)
утерѝва̄ч, -а́ча, ијек. утјерѝва̄ч, м онај који утерује, наплаћује неки дуг. Деан. Рј.
Одредница