утетови́рати

утетовирати

Стална адреса

Лема

утетовирати

Извор

том 6, стр. 613, редослед 13

—
уцртати тетовирањем.
— Човек се поистовећује са својим тотемом, претком, чији лик припадници истог племена носе утетовиран на телу. Пол. 1970. утету̀рати (се), -а̄м (се) сврш. ући тетурајући (се), једва се држећи, поводећи се. —Клецавих кољена утетура у радњу.
Божић
Пјевач се сад утетурао у своју авлију. ндр. И. утѐћи! и у̀тећи^, утѐче̄м и у̀текне̄м сврш. 1. бежећи склонити се од некога, побећи, умаћи.
— Дахије одмах утеку из Београда.
Нов.
Баш као да је из глади утекао.
Креш.
2. фиг. бити бољи од некога, претећи, превазићи некога.
— Кнежевић Милан ... мало је утекао од идиота.
Гавр.
3. фиг. спустити се, склизнути; отети се.
— Павлину утече око на стол, види на хартији стихове.
Кум.
Замало му не утече један презрив осмијак.
Мил.
В. 4. проћи, протећи, минути.
— А други месец тек је утеко откако сунце зађе брату мом.
Кост. Л.

Фразе

(бити кадар) стићи и ~снаћи се у свакој ситуацији; не утече ока ни сведока покр. нико жив није остао да може рећи шта се десило; утекле му очи у г лаву омршавио је толико да су му очи дубоко упале у дупље.

Пододреднице

~ се

1. (коме) а. наћи уточиште, склонити се код кога, пребећи, добећи. — У тој својој невољи утече се роду своје жене. Ђал. На целом свету нема никог коме би се утекао. Каш. б. затражити помоћ од кога, обратити се коме. — Његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани. Мат. Није видио никога коме би се утекао којим ... питањем. Креш. в. учинити, предузети нешто тражећи излаз из тешкоћа, прибећи нечему. — Једино ју је љубав навела па се одлучила на тај корак којему се утекла. Креш. 2. умешати се, упасти у реч, уплести се у разговор. — Овршено већ ... утече се Илија. В 1885

(коме) наћи уточиште, склонити се код кога, пребећи, добећи.затражити помоћ од кога, обратити се коме.учинити, предузети нешто тражећи излаз из тешкоћа, прибећи нечему.умешати се, упасти у реч, уплести се у разговор.

Изворни текст (OCR)

утетови́рати, -о̀вӣра̄м сврш. уцртати тетовирањем. — Човек се поистовећује са својим тотемом, претком, чији лик припадници истог племена носе утетовиран на телу. Пол. 1970. утету̀рати (се), -а̄м (се) сврш. ући тетурајући (се), једва се држећи, поводећи се. —Клецавих кољена утетура у радњу. Божић. Пјевач се сад утетурао у своју авлију. ндр. И. утѐћи! и у̀тећи^, утѐче̄м и у̀текне̄м сврш. 1. бежећи склонити се од некога, побећи, умаћи. — Дахије одмах утеку из Београда. Нов. Баш као да је из глади утекао. Креш. 2. фиг. бити бољи од некога, претећи, превазићи некога. — Кнежевић Милан ... мало је утекао од идиота. Гавр. 3. фиг. спустити се, склизнути; отети се. — Павлину утече око на стол, види на хартији стихове. Кум. Замало му не утече један презрив осмијак. Мил. В. 4. проћи, протећи, минути. — А други месец тек је утеко откако сунце зађе брату мом. Кост. Л.