у̏теха
утеха, утјеха
Лема
утеха
Варијанте
утјеха, у̏тјеха
Извор
том 6, стр. 613, редослед 15
- 1.а.
речи охрабрења упућене ожалошћеном да би му ублажиле тугу.
— Он није слушао утехе њихове, већ је и даље говорио о смрти.
Тко би могао улити наде или утјехе томе одбаченоме бићу.
- 1.б.
онај у коме ожалошћени налази ублажење бола, на кога преноси своју љубав и наде гајене у онога кога више нема, онај који замењује изгубљено.
— Синко мој ... Утехо дедина!
Каква ли сте утјеха морали бит и својој покојној мајци!
- 1.в.
ублажење туге, олакшање.
— Да је нашао утехе бар код својих синова!
Писма њему ... нису јој пружала утјехе.
- 2.
предсмртна причест у католика.
— Душобрижник стари што носи утјеху цијелој пастви.
Фразе
духовна ~ последња исповест осуђеника пред погубљење.
Изворни текст (OCR)
у̏теха, ијек. у̏тјеха, ж 1. а. речи охрабрења упућене ожалошћеном да би му ублажиле тугу. — Он није слушао утехе њихове, већ је и даље говорио о смрти. Срем. Тко би могао улити наде или утјехе томе одбаченоме бићу. Креш. б. онај у коме ожалошћени налази ублажење бола, на кога преноси своју љубав и наде гајене у онога кога више нема, онај који замењује изгубљено. — Синко мој ... Утехо дедина! БК 1906. Каква ли сте утјеха морали бит и својој покојној мајци! Креш. в. ублажење туге, олакшање. — Да је нашао утехе бар код својих синова! Срем. Писма њему ... нису јој пружала утјехе. Крањч. Стј. 2. предсмртна причест у католика. — Душобрижник стари што носи утјеху цијелој пастви. Уј.