Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀тихао

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 615

у̀тихао

утихао

Лема

утихао

Извор

том 6, стр. 615, редослед 23

  1. 1.

    -ло) сврш. 1. утишати се стишати се, смирити се, престати.

    — Ветар је утихнуо. Ољ. Комешање народа иза ње утихну. Божић. Кутри над утихалом ватром, тужан као болесна кокош. Ћоп. Радови, због хладноће и леда на ријекама утихну.
Изворни текст (OCR)
и у̀тихао, -хла, -ло) сврш. 1. утишати се, стишати се, смирити се, престати. — Ветар је утихнуо. Ољ. Комешање народа иза ње утихну. Божић. Кутри над утихалом ватром, тужан као болесна кокош. Ћоп. Радови, због хладноће и леда на ријекама утихну.