Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏тиша̄но̄ст

жтом 6, стр. 616

у̏тиша̄но̄ст

утишаност

Лема

утишаност

Извор

том 6, стр. 616, редослед 16

  1. —

    особина, стање онога који је утишану онога што је утишано, смиреност; тишина, мир.

    — Живот у паланци ... по својој утишаности више приближује размишљању.
    Радул.
Изворни текст (OCR)
у̏тиша̄но̄ст, -ости ж особина, стање онога који је утишану онога што је утишано, смиреност; тишина, мир. — Живот у паланци ... по својој утишаности више приближује размишљању. Радул.