утѝшати
утишати
Лема
утишати
Извор
том 6, стр. 616, редослед 18
- 1.
(трп. прид. у̏тиша̄н) сврш умирити, смирити, стишати, ублажити.
— Дођу у Пожаревац и утишају буну.
Настојао је сабрати се и утишати ударање срца.
- 2.
задовољити, подмирити (какав прохтев), утолити, утажити.
— Малко су се најели и утишали прву глад.
- 3.
утишати се (2).
— Утишао је маестрал и настала потпуна тишина.
Пододреднице
1. смирити се, стишати се. — Иако је настојао да се утиша, бивао је све немирнији. Шимун. То је увек био ... њен обичај, прво плане, па се одмах после утиша Макс. 2. ослабити; нестати, престати. — Кад је бацила поглед на Опатију, утиша се у њој свако гризодушје. Бег. Буре и мећаве су трајале до краја фебруара; тада су се тек утишале. Петр. М. ути́шити (се), у̀тӣшӣм (се) сврш. в. утишати (се). — Дај ми хљеба ... да си глад утишим. НПХ. Ну и та се туга утиши по времену. Шен
Изворни текст (OCR)
утѝшати, -а̄м (трп. прид. у̏тиша̄н) сврш. 1. умирити, смирити, стишати, ублажити. — Дођу у Пожаревац и утишају буну. Вук. Настојао је сабрати се и утишати ударање срца. Шимун. 2. задовољити, подмирити (какав прохтев), утолити, утажити. — Малко су се најели и утишали прву глад. Бен. 3. утишати се (2). — Утишао је маестрал и настала потпуна тишина. Ћип.