Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀товљено̄ст

жтом 6, стр. 617

у̀товљено̄ст

утовљеност

Лема

утовљеност

Извор

том 6, стр. 617, редослед 26

  1. —

    стање, особина онога који је утовљен, онога што је утовљено, угојеност, ухрањеност, гојазност, дебљина.

    — Креш. На читаву његову лицу ни трачка радости или било чега другог осим утовљености.
Изворни текст (OCR)
у̀товљено̄ст, -ости ж стање, особина онога који је утовљен, онога што је утовљено, угојеност, ухрањеност, гојазност, дебљина. — На читаву његову лицу ни трачка радости или било чега другог осим утовљености. Креш.