Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ток

мтом 6, стр. 617

у̀ток

уток

Лема

уток

Варијанте

у̏ток

Извор

том 6, стр. 617, редослед 27

  1. 1.

    место где једна текућа вода утиче у другу, ушће.

    — Тако стигоше до утока једног потока.
    Ћос. Б.
    Крка је мирно утицала утоку.
    Јел.
  2. 2.

    уточиште.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — То би била брука и грдило ... да икому уток забранимо.
    Њег.
  3. 3.

    правн. жалба на пресуду, обично упућена вишем суду, вишој власти, призив.

    правн. — правни, правнички
    — Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт.
    Ћип.
    Суд је уважио наш уток.
    Фелд.
Изворни текст (OCR)
у̀ток и у̏ток м 1. место где једна текућа вода утиче у другу, ушће. — Тако стигоше до утока једног потока. Ћос. Б. Крка је мирно утицала утоку. Јел. 2. покр. уточиште. — То би била брука и грдило ... да икому уток забранимо. Њег. 3. правн. жалба на пресуду, обично упућена вишем суду, вишој власти, призив. — Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. Ћип. Суд је уважио наш уток. Фелд.