уто̀лити
утолити QA: medium
Лема
утолити
Извор
том 6, стр. 618, редослед 8
- 1.а.
исп. утажити отклонити неугодно осећање због какве неподмирене потребе, задовољити жељу, прохтев за нечим: ~ глад, ~ жеђ. —Утоли ситне љубави ми жар. Хар. Каже се да велики проценат Јевреја силази с ума због неутољених амбиција. Сек.
- 1.б.
ублажити, умирити, смирити, стишати (нешто непријатно):
бол, ~ патњу, ~ гнев. — Једна другој јад утолит куша. Марк. Ф. Зацели и утоли ране што љуто пеку! Мас.
- 1.в.
зауставити, прекинути.
Она утоли плач јер је страх ухвати. Сиј.
- 2.
опасти, стишати се, смирити се, престати.
Каткад мМећава утоли, вјетрови се смире. Коч. Вјетрина ни сада није хтолИла. 11ав.
Пододреднице
утолити (2). — Кад тета Јула уђе У собу ... онда се убрзо утоли гњев и у Марку и у његовој жени. Коз. Ј. Чисто му се ражалило што се је вјетар утолио. I и
Изворни текст (OCR)
уто̀лити, у̀толӣм сврш.; исп. утажити 1. а. отклонити неугодно осећање због какве неподмирене потребе, задовољити жељу, прохтев за нечим: ~ глад, ~ жеђ. —Утоли ситне љубави ми жар. Хар. Каже се да велики проценат Јевреја силази с ума због неутољених амбиција. Сек. б. ублажити, умирити, смирити, стишати (нешто непријатно):