уто̀мити
утомити
Лема
утомити
Извор
том 6, стр. 618, редослед 16
- —
(трп. прид. у̀томљен) Успомена. Шен. у́тон Е̑ песн. пад; спуштање.
— Знамо сврш. пригушити, потиснути; угушити. Заводила га на то она силна провала страсти која је у њему била тако дуго утомљена науком. Ђал. Сав та напор и сва та премучена мука не утомише у њем крвавих већ колко бридеће и трајати успон и утон помрачења вољених. Мас. ј
Изворни текст (OCR)
уто̀мити, у̀томӣм (трп. прид. у̀томљен) сврш. пригушити, потиснути; угушити. — Заводила га на то она силна провала страсти која је у њему била тако дуго утомљена науком. Ђал. Сав та напор и сва та премучена мука не утомише у њем крвавих Успомена. Шен. у́тон Е̑ песн. пад; спуштање. — Знамо већ колко бридеће и трајати успон и утон помрачења вољених. Мас. ј