уто̀нути
утонути QA: medium
Лема
утонути
Извор
том 6, стр. 619, редослед 2
- 1.а.
нестати у дубини воде, потонути; удавити се, утопити се.
— Сидро тежином утоне и о дно запне.
Да ли је можебит на дну мутнога залијева утонуо стари Грчетићев двор ... који је ту недавно нестао са свијем његовијем ... ломбардскијем прозорима.
Много пута најбољи пливач утоне. Н. посл.
- 1.б.
бити потпуно захваћен нечим, постати невидљив, неприметан у нечему.
— Село утонуло у дим ... те се куће и не виде.
Цијело је мјесто утонуло у тешки зимски мрак.
- 1.в.
изгубити се, нестати у маси, у мноштву, у пространству.
— Пожурих се да утонем у онај народ.
Ријечи су утонуле У празнинУ.
- 1.г.
уклонити се, нестати, изгубити се иза хоризонта, заћи (о небеским телима).
— Утонуло је божје свјетло са небеса.
Утону сунце у морске таласе плаве.
- 2.
дубоко запасти спуштајући се у нешто мекано, увалити се.
— Јаков се завали у наслоњач и меко утону у њ.
То треба за ону малу плаву главицу која је утонула у јастук.
В.
- 3.
угнути се, улегнути се.
— Синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.
У затвореном аутомобилу сједио је крупан човјек ...Утонула под њим сједалица.
- 4.
фиг. сав се унети у нешто, потпуно се предати нечему, занети се, удубити се; сав се препустити некој страсти, неком заносу:
у мисли, ~ у читање, ~ у пороке. — Утонуо је Ратковић у стилизацију те пријаве. Крл. Људи утонуше у бриге о својим убогим домовима. Макс. Сасвим је већ био утонуо у кавански живот. Нех.
- 5.
минути, проћи.
Колико је година утонуло! Ков. А.
- 6.
покр. бити занемарен, заборављен.
Ако прије не умрем, твоја заслуга неће утонути.
Изворни текст (OCR)
уто̀нути, у̀тоне̄м сврш. 1. а. нестати у дубини воде, потонути; удавити се, утопити се. — Сидро тежином утоне и о дно запне. Љуб. Да ли је можебит на дну мутнога залијева утонуо стари Грчетићев двор ... који је ту недавно нестао са свијем његовијем ... ломбардскијем прозорима. Војн. Много пута најбољи пливач утоне. Н. посл. Вук. б. бити потпуно захваћен нечим, постати невидљив, неприметан у нечему. — Село утонуло у дим ... те се куће и не виде. Нуш. Цијело је мјесто утонуло у тешки зимски мрак. Мар. в. изгубити се, нестати у маси, у мноштву, у пространству. — Пожурих се да утонем у онај народ. Јак. фиг. Ријечи су утонуле У празнинУ. Донч. Г. уклонити се, нестати, изгубити се иза хоризонта, заћи (о небеским телима). — Утонуло је божје свјетло са небеса. Војн. Утону сунце у морске таласе плаве. Митр. 2. дубоко запасти спуштајући се у нешто мекано, увалити се. — Јаков се завали у наслоњач и меко утону у њ. Сим. То треба за ону малу плаву главицу која је утонула у јастук. Мил. В. 3. угнути се, улегнути се. — Синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима. Мат. У затвореном аутомобилу сједио је крупан човјек ...Утонула под њим сједалица. Гор. 4. фиг. сав се унети у нешто, потпуно се предати нечему, занети се, удубити се; сав се препустити некој страсти, неком заносу: