утоља́ва̄ње

утољавање

утољавање

том 6, стр. 618, редослед 9

—
гл. им. од утољавати (се) утоља́вати (се), -о̀ља̄ва̄м (се) = утољивати (се) несврш. и уч. према утолити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

утоља́ва̄ње с гл. им. од утољавати (се). утоља́вати (се), -о̀ља̄ва̄м (се) = утољивати (се) несврш. и уч. према утолити (се).