Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀то̄

мтом 6, стр. 618

у̀то̄

уто

Лема

уто

Извор

том 6, стр. 618, редослед 13

  1. а.

    прил. за време а. у тај мах, у истом тренутку, тада.

    прил. — прилог
    — Утом се проломи глас са друге стране.
    Чипл.
  2. б.

    у исто доба, за то време, истовремено.

    — Онђе је војску срету други гласови: да су Турци у Шапцу само коње одморили и утом похарали и попалили оно српских колиба.
    Вук
    Утом ти Артејца син Менелаја уби.
    М-И
Изворни текст (OCR)
у̀то̄ м прил. за време а. у тај мах, у истом тренутку, тада. — Утом се проломи глас са друге стране. Чипл. б. у исто доба, за то време, истовремено. — Онђе је војску срету други гласови: да су Турци у Шапцу само коње одморили и утом похарали и попалили оно српских колиба. Вук. Утом ти Артејца син Менелаја