у̀трнути

утрнути

Лема

утрнути

Извор

том 6, стр. 622, редослед 29

1.
учинити да нешто престане горети, угасити: ~ свећУ, ~ватру.
— Вјетар је утрнуо пламен.
Ћип.
Спомен на Урбаницкога ... утрнуо је и ту ситну искру.
Коз. Ј.
2.
престати горети или сијати, угасити се.
— Још једна звезда с неба нам оде, још један светли утрну зрак.
Ил.
3.
фиг. нестати, ишчезнути, изгубити се.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Утрнуо је сваки осећај саучешћа и самилости.
Јак.
С. Смијешак му утрне на лицу. онч.

Фразе

свећа му се утрнула (у клетви) остао је без мушког потомства.

Пододреднице

~ се

утрнути (2). — Свијећа ... прасну и утрну се. Ћор. Могао би да повуче два-три удисаја кроз своју хавану прије но што ће му се утрнути жигица у руци. Крл

утрнути (2).

Изворни текст (OCR)

у̀трнути, -не̄м сврш. 1. учинити да нешто престане горети, угасити: ~ свећУ, ~ватру. — Вјетар је утрнуо пламен. Ћип. фиг. Спомен на Урбаницкога ... утрнуо је и ту ситну искру. Коз. Ј. 2. престати горети или сијати, угасити се. — Још једна звезда с неба нам оде, још један светли утрну зрак. Ил. 3. фиг. нестати, ишчезнути, изгубити се. — Утрнуо је сваки осећај саучешћа и самилости. Јак. С. Смијешак му утрне на лицу. онч.