утру́дити

утрудити

Лема

утрудити

Извор

том 6, стр. 624, редослед 7

1.
(трп. прид. у̀трӯђен) сврш. задати труда (коме, чему), уморити, заморити, намучити.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Ви сте 40ж данас из далека ходили ... а ноге утрудили.
Вук
Нисте додуше утрудили тијело.
Вел.
2.
стећи трудом, зарадити.
— Носите к мени што утрудите.
Павл.

Пододреднице

~ се

уморити се, намучити се. — еси ли се утрудио љуто? Њег. Бојим се градских језичина. — Бриге за њих ... Млате па се и утруде. Драж

уморити се, намучити се.

Изворни текст (OCR)

утру́дити, у̀трӯдӣм (трп. прид. у̀трӯђен) сврш. 1. задати труда (коме, чему), уморити, заморити, намучити. — Ви сте 40ж данас из далека ходили ... а ноге утрудили. Вук. Нисте додуше утрудили тијело. Вел. 2. стећи трудом, зарадити. — Носите к мени што утрудите. Павл.