утру́нити

утрунити

Лема

утрунити

Извор

том 6, стр. 624, редослед 9

1.
(трп. прид. у̀трӯњен) сврш. нанети труње у нешто, труњем запрљати, натрунити.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Из пуне шаке утруни око.
Поп. В.
2.
(некоме) фиг. речима или својим поступцима учинити нажао, нанети непријатност (некоме).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ја чух прије пар дана па не хтједох никому утрунити.*
Торд.
Тешко оном ко утруни недотупавном литерарном медиокриету.
Матош

Пододреднице

~ се

1. добити трун у око. — Утруниш се, а никога да ти трун извади. Сиј. 2. Упасти, улетети (о труњу). — Покрије игуман суд буковијем кругом да се што не утруни. Љуб

добити трун у око.Упасти, улетети (о труњу).

Изворни текст (OCR)

утру́нити, у̀трӯнӣм (трп. прид. у̀трӯњен) сврш. 1. нанети труње у нешто, труњем запрљати, натрунити. — Из пуне шаке утруни око. Поп. В. 2. (некоме) фиг. речима или својим поступцима учинити нажао, нанети непријатност (некоме). — Ја чух прије пар дана па не хтједох никому утрунити.* Торд. Тешко оном ко утруни недотупавном литерарном медиокриету. Матош.