Одредница

у̀тувити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 624

у̀тувити

утувити QA: medium

Стална адреса

Лема

утувити

Варијанте

уту́вити

Извор

том 6, стр. 624, редослед 14

  1. (трп прид у̀тувљен иу̀тӯвљен) сврш. 1.задржати у памћењу, упамтити.

    — Пази што ти говорим, утуви добро и гледај шта радиш.
    Рист.
    Мудар си ти, већ си утувио и дан кад добивам плаћу.
    Пав.
    2. (коме) наметнути коме неку мисао, неко уверење.
    — Журио се да Перушини утуви своју мисао.
    Кал.
    Утувили су му да се. његово одијело ... мора »приложити збирци стварниХ доказа«.
    Л-К
    3. необ. усмерити, уперити, устремити.
    — Утувио је очи у сеоско прољеће, а онда као да се је пренуо, зажмурио.
    Вил.

Фразе

~ у главу 1) добро запамтити, запамтити за свагда; 2) уобразити, умислити.

Пододреднице

~ се

(у главу) наметнути се, заокупити, обузети (о мисли). — Утуви му се у главу ташта мисао да је збиља он јунаком и побједником. Шен. утувљи́вати (се), уту̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према утувити (се)

(у главу) наметнути се, заокупити, обузети (о мисли).
Изворни текст (OCR)
у̀тувити, -ӣм и уту́вити, у̀тӯвӣм (трп. прид у̀тувљен иу̀тӯвљен) сврш. 1.задржати у памћењу, упамтити. — Пази што ти говорим, утуви добро и гледај шта радиш. Рист. Мудар си ти, већ си утувио и дан кад добивам плаћу. Пав. 2. (коме) наметнути коме неку мисао, неко уверење. — Журио се да Перушини утуви своју мисао. Кал. Утувили су му да се. његово одијело ... мора »приложити збирци стварниХ доказа«. Л-К. 3. необ. усмерити, уперити, устремити. — Утувио је очи у сеоско прољеће, а онда као да се је пренуо, зажмурио. Вил.