Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уту́жити

сврштом 6, стр. 625

уту́жити

утужити

Лема

утужити

Извор

том 6, стр. 625, редослед 4

  1. а.

    поднети тужбу против некога, оптужити.

    — Мато бијаше ... утужио стражаре ради увреде.
    Кум.
  2. б.

    обухватити тужбом, назначити у тужби, унети у тужбу.

    — Све је у реду утужено и укњижено, ништа се не може испетљати.
    Мих.
Изворни текст (OCR)
уту́жити?, у̀тӯжӣм сврш. а. поднети тужбу против некога, оптужити. — Мато бијаше ... утужио стражаре ради увреде. Кум. б. обухватити тужбом, назначити у тужби, унети у тужбу. — Све је у реду утужено и укњижено, ништа се не може испетљати. Мих.