уту́лити
утулити
Лема
утулити
Извор
том 6, стр. 625, редослед 8
- 1.
(трn. прид. у̀тӯљен) сврш. учинити да нешто престане да светли, да гори, угасити.
— Она утули лампу.
И океан је мали да огањ утули ови.
- 2.
смањити, пригушити светлост.
— Пуше се утуљене петролејке штедећи петролеум.
У соби је горела утуљена петролејска лампа ... пуцкарала И димила кроз окрњено стакло.
- 3.
отклонити, угасити жеђ, утолити, утажити.
— Многи умру напречац јер се лакомо напију нездравом водом из језера да утуле давну жеђу.
- 4.
прекинути говор, песму и сл., ућутати, умукнути.
— Пошто нијесу могли да сложе гласове у песми утулише оба.
Фразе
~ свећу (некоме) покр. убити последњег мџшког потомка.
Пододреднице
1. престати горети или светлети, угасити се. — фиr. Она ће изгорети сама у себи, утулити се као остављена светиљка. Сим. 2. фиг. нестати, изумрети, искоренити се. — Код краљева њиних утули се раса, стара смелост њина нестаде тог часа. Панд. 3. притајити се, прикрити се; ућутати. — Одмах се затим утули, угну, осмотри околиш. Божић
Изворни текст (OCR)
уту́лити, у̀тӯлӣм (трn. прид. у̀тӯљен) сврш. 1. учинити да нешто престане да светли, да гори, угасити. — Она утули лампу. Матош. И океан је мали да огањ утули ови. Марк. Д. 2. смањити, пригушити светлост. — Пуше се утуљене петролејке штедећи петролеум. Гор. У соби је горела утуљена петролејска лампа ... пуцкарала И димила кроз окрњено стакло. Ћос. Д. 3. отклонити, угасити жеђ, утолити, утажити. — Многи умру напречац јер се лакомо напију нездравом водом из језера да утуле давну жеђу. Љуб. 4. прекинути говор, песму и сл., ућутати, умукнути. — Пошто нијесу могли да сложе гласове у песми утулише оба. Сиј.