уту́чен

утучен

Лема

утучен

Варијанте

уту̀чен

Извор

том 6, стр. 626, редослед 7

1.
-ѐна, -ѐно) сврш. 1. туцањем изгњечити, иситнити, измрвити, истуцати.
— На брзV руку утуче белог лука.
Вес.
2.
убити, усмрти ти;уништити, сатрти.
— Ти утуци главу змају.
Наз.
Њега произвођача је родна година могла утући као и неродна.
Марк. Св.
3.
фиг. докраја сломити, савладати, уништити (морално, здравствено, материјално и сл.); довести некога у стање безвољности и потиштености, убити вољу (некоме), депримирати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
— Биједа их је утукла.
Цар Е.
Добих од њега одговор да су он и ... породица утучени том вешћу.
Мил.
Становници су Тузле утучени
— бол је у људима превелик. ВУС 1972.
4.а.
улудо, некорисно потрошити, страћити.
— Свако гледа да оно мало живота ... утуче на најрасипљивији начин.
Лаз. Л.
Зрнце свога талента утукоше У хватању минулих мириса прашином покИслих времена.
Бен.
4.б.
(време) провести време у нечему скраћујући досаду, прекратити (време).
— Идете по механама само да утучете време.
Срем.
Тако би некако најбрже утукао
Дан.
Цар Е.
5.
ујаловити, ушкопити: ~ вола. Бак. Реч.; Деан. Рј.

Фразе

~ у главу 1) (некога) потпуно уништити, упропастити (некога); 2) (себи) увртети себи у главу, уобразити нешто и тврдоглаво се држати тога.

Изворни текст (OCR)

уту́чен, -а, -о и уту̀чен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. туцањем изгњечити, иситнити, измрвити, истуцати. — На брзV руку утуче белог лука. Вес. 2. убити, усмрти ти;уништити, сатрти. — Ти утуци главу змају. Наз. Њега произвођача је родна година могла утући као и неродна. Марк. Св. 3. фиг. докраја сломити, савладати, уништити (морално, здравствено, материјално и сл.); довести некога у стање безвољности и потиштености, убити вољу (некоме), депримирати. — Биједа их је утукла. Цар Е. Добих од њега одговор да су он и ... породица утучени том вешћу. Мил. Становници су Тузле утучени — бол је у људима превелик. ВУС 1972. 4. а. улудо, некорисно потрошити, страћити. — Свако гледа да оно мало живота ... утуче на најрасипљивији начин. Лаз. Л. Зрнце свога талента утукоше У хватању минулих мириса прашином покИслих времена. Бен. б. (време) провести време у нечему скраћујући досаду, прекратити (време). — Идете по механама само да утучете време. Срем. Тако би некако најбрже утукао дан. Цар Е. 5. ујаловити, ушкопити: ~ вола. Бак. Реч.; Деан. Рј.