Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ха̄

узвтом 6, стр. 628

у̀ха̄

уха

Стална адреса

Лема

уха

Извор

том 6, стр. 628, редослед 19

  1. 1.

    за изражавање изузетног интензитета какве радње, особине и сл.

    сл. — слично
    — А може ли Мира тебе да обали? —Уха! ... треснем под њом ко̂ дулек.
    Ранк.
    За његово бекство дознали би тек на вечерњем прозиву, а до тога времена ... уха! он би био далеко у планини.
    Јак.
  2. 2.

    као израз презира, подсмеха; у ругању: уа.

    — Е, у здравље ... његове домаћице.
    — Уха ... Не будали! Нема он још домаћице!
    Глиш.
    Напољу граја, смех и узвици: »Уха, Пупавац! Уха, иш, Пупавац!« И.жвв у̀хабати (се), -а̄м (се) сврш. в. похабати (се).
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
у̀ха̄ узв. 1. за изражавање изузетног интензитета какве радње, особине и сл. — А може ли Мира тебе да обали? —Уха! ... треснем под њом ко̂ дулек. Ранк. За његово бекство дознали би тек на вечерњем прозиву, а до тога времена ... уха! он би био далеко у планини. Јак. 2. као израз презира, подсмеха; у ругању: уа. — Е, у здравље ... његове домаћице. — Уха ... Не будали! Нема он још домаћице! Глиш. Напољу граја, смех и узвици: »Уха, Пупавац! Уха, иш, Пупавац!« И.жвв у̀хабати (се), -а̄м (се) сврш. в. похабати (се). Вук Рј.